Samo svoj

Jednog toplog leta, davnih 80-ih, odnosno na samom kraju 80.ih godina postao sam svestan da znam francuski… al se grozim, pljuc pljuc.
Ali… ne lezi vraže. Čuda se dešavaju, pa tako i ja, em ga naučih… em se više ne grozim.
Dakle, priča ide ovako…

Jedno selo, pored njega varošica, pored varošice drugo selo.
Momci iz sela uveče su odlazili u varošicu, sedeli na zidu pored škole, šmekali cure (ko je umeo umeo je, nije ih samo šmekao već radio još po nešto sa njima).
Ko nije sedeo na zidu taj je naučio da igra bilijar, onaj američki sa petnaest kugli plus bela, i šest rupa na stolu.
Jedan kafić pored škole… jedan bilijarski sto i dva štapa. To je bilo sve što je potrebno.
Bio sam jedan od boljih igrača ( ne lažem, časna reč… evo i sad mogu da pobedim po nekog, samo da se prisetim).
Dodješ u kafić, baciš žeton na sto, sačekaš red i igraš, pobednik ostaje za stolom, protivnik ti je sledeći ko je stavio žeton… i tako u krug.
Jednog dana, pardon, noći, u kafić su ušle dve devojke. Ubrzo se saznalo i da je jedna naša “gastarbajterka” odnosno ćerka jednog našeg čoveka koji živi i radi u Parizu… a druga je bila ORIGINAL Francuskinja. Plavuša, plavozelenih očiju - kao more na Azurnoj obali…. Monika ili Monic… MO…. MOHooohooooooo
Francuskinja je od našeg jezika znala samo “drago mi je, ja sam Monika”… baš tako… Čuj drago njoj…. meni na zadovoljstvo, i ostalima koji su je gledali i očima gutali. Čuj gutali… od kada je ona ušla u kafić retko ko je uspeo da sastavi dve partije… dve pobede. Kako bre da igra čovek kad baci oko na nju.
Njene dve kugle u top majici… a potom i flašicu coca colice koju je držala u rukama sve je brišući od okropljenosti sa dva prsta, onako odozgo naniže pa opet naviše….Manj što je brisala… no što je, zamislite nekulture, pila iz flašice IIIIIIIIIIIHHHHHHHHHHH, flašicu mu jbm…ko joj dade da pije tako nekulturnoj.
I tako nekoliko dana… niko da pridje. Ova naša… kako-tako, malo - malo pa nestane s nekim, a Francuskinja … ostajala je sama, gledajući nas blentave igrače koji smo udarcima bez malo lomili kugle silinom… da bi se pokazali pred njom. A što je u to vreme potrošeno “kikseva” - (to su one plave kockice sa kredom… kojom se maže vrh glave bilijarskog štapa… ih.. neću ni da kažem šta smo sve mislili (nisam samo ja, bre, kasnije svi pričali medjusobno) dok smo trljali glavicu na štapu da se ne bi čulo ono “pljas” kad štap ode na jednu a bela kugla na drugu stranu….
Tako noću… a danju…
Danju sam ja u svom selu sedeo u jednoj maloj prodavnici.
Aha, sedeo… em selo, em leto…em vrućina…ako neko svrati da kupi nešto dobro jes, ako ne… onda dremaš “k’o buva na …”
Sedim ja, i mislim… luda glava… o čemu bi. Igrao se fudbal uveliko. Letnja fudbalska liga. Kad udjoše Dejan i Dejvis.
Ko su oni. Klinci, 14 i 11 godina. Ma lako Dejanu… njega Francuzi izgovarali kao DE Žan… bez malo ko nekog plemića…curice ga saletale po francuskoj, a on im prodavao srpske fazone…
Bon žur… oni meni… i u trenutku mi rešiše problem.
“de ste bre, klinci, oćete kinder jaja, ja častim”
- može - rekoše, i odabraše po jedno. Računam ja, kupljeni su već.
i onda im pojasnim šta mi treba.
Ja njima rečenicu na srpkom… oni meni na francuskom to isto, ja olovkom na papir… i tako dvadesetak rečenica, ludo smišljenih iz još ludje glave koja od jednom više nije mislila na letnju ligu…niti je dremala ko buva na …
Jedva sam čekao veče. Obrijao se, namirisao… znate već svi onaj čuveni miris
pa nema momka iz sela koji se nije namirisao losionom za posle brijanja koji se zove Brion… a na odeću bacio nežni i opojni miris “pokošenog sena” ili u najgorem slučaju “crne mačke”.
Mirisalo zamnom .. da su ljudi koji su mi išli u susret mislili da sam se spremao u proševinu…a svitkavci sve oko mene leteli, verovatno mislili da naleteli na neku livadu.. ih da je bilo majstora da me uslika nekim aparatom (dobro pomenuh to… tražiću od jednog drugara koji slika da to baci na platno)

Moj drug… Zvonko… sve mu usput bilo čudno, “koj ti je moj pa si se namirisao takoJ”
ne, bre, nije pričao u stihovima… nego u tom našem dijalektu postoji to nepostojano J na kraju reči ili nije izvršen prelazak J u O kad je Vuk (ili neko drugi ko se bavio gramatikom) to radio.
Pa je bilo reči tipa OvakoJ, TakoJ, IšaJ, DošaJ, onoJ… da ne pominjem i čuvenu složenicu sa još čuvenijim džoker glagolom ONODITI. Taj glagol upadao je svuda kad nemaš šta drugo… i onda dodješ do situacije da te neko pita
“a bre (bez bre ne ide nikako), ONODI LI ONOJ”.
A ti sad razbijaj glavu šta si ti onodio i šta je to onoj…. a prevod toga mogao je da se svede čak i na ” jeli bre (rekoh ne ide bez bre) istera li stajnjak” itd. itd…ma na milion načina… ko jebe glupe svetske jezike kad oni ovako nešto nikad ne mogu da osmisle.
Opet odoh daleko…. dakleM (još jedna naša reč) Zvonke me pitao zašto sam namirisan… a ja odgovorio
“jbga, igrao sam fudbal do malo pre…”
Zvonko ode kod Irene… koju sam ja od milja, zato što je bila velika pričalica nazvao “kokodrkalo” (kako zašto, ne verujem da niko od vas ne zna da se Pera Detlić na makedonskom kaže “Pera Kokodrkalo”
Oni radili “te svoje stvari” svake večeri… kako im ne dosadi nemam pojma… uglavnom, kad smo se vraćali kući, peške naravno šta je par kilometara… Zvonko išao kao rašrafljen…. mogu da misllim kako je ona odlazila kući, verovatno je vozili kolima.
Ja pravac bilijar, žeton, red… sve se osvrćući okolo…
Stigoše napokon. Njih dve.. odmah u ruke coca colice… postupak isti… dvadesetak minuta ova “Falš” Francuskinja ode s njenim DŽ. Ovo DŽ nije di džej, to je naša skraćenica bila od DŽOKEJ (jbga, kako nazvati nekog ko stalno jaše).
Original Francuskinja… ostala i igrala se još neko vreme. Svi okolo blenuli “k’o telci u šarena vrata”… i ja došao na red. Pobedio prvu partiju, ruke nisu počele da drhte… a onda, pred početak druge partije….
TAK u ruke, onako na obadve, ispružen i pred Francuskinju.
E, sad me izvinite, možda pogrešno napišem ono što sam tada rekao… ipak je ovo Francuski, a ne Engleski…a i prošlo je skoro 20 godina…

- Madmazel vule vu žua avek mua s suar un parti…!!!
za one koji znaju francuski to ide ovako valjda
(mademoiselle, voulez-vou avec mois, ce soire…)
i mal se ne onesvestih… bio sam na po metra od nje… njenih bujnih si..si… si..sine…..mucam i sad kad se setim.
Ona zinu od čuda… ko da očekuje nekog “namirisanog” sa znanjem francuskog
pruži ruku,
- ui, nes pa….uhvati se za onaj štap, onako za glavu, i rukom prodje celom dužinom, do drške… e tad sam morao da sednem, otkazaše kolena, zglobovi, ahilova tetiva, zadnja loža…a prednji.. lele da sam bio u nekim skupljim mekim farmericama, napravio bi ne samurupu na njima, nego i na zidu da gazda kafića može da kroz nju sprovede klima uredjaj…. jebem ti… kad mi nije riknula čuka tad… bio sam siguran da neće da me izneveri još dugo (bar u tim situacijama).
- Ne spA nI jA, od kAd tE vidE… prokomentarisa a ona hvati se tako štapa, postavi belu lopticu na označeno mesto, naže se nad sto, postavi svoje dve kugle po z elenoj čojici… i raspali.
Jao, da ste mogli da vidite situaciju kad je ceo kafić (dobro, slikovito, nije kafić, ljudi - gosti) stajao sagnut buljeći u kugle na stolu… (ko da zavladala epidemija spondiloze)… a Monika pri svakom novom pokretu izbacivala po jednog od njih vani - morali ljudi “na pišanje” … šta li već.
Mislim, kad im nisu tad izašli žuljevi na rukama…nikad neće.
E lukavi lisac, zvani u ovom slučaju Ja.. namerno je kiksnuo i ubacio crnu pre vremena. Ali je lukava Francuskinja to znala unapred i jedva čekala da onaj štap ustupi nekom drugom.
Izašli smo u šetnju koja je trajala prilično dugo.. do klupe u parku pored škole.
Tu smo vodili pravi francuski razgovor. Ja diktirao tempo razgovora postavljajući pitanja, a kad bi ona odgovorila ja sa smeškom govorio “se la vi, se la vi” naravno, ona ukapirala da je sve to bio blef, gaf… fora da joj pridjem i bilo joj
TRE BJEN… bićeš jeben… i zahvaljujući mojoj ludoj glavi, hrabrom srcu— i ovom slučaju mudima koja drugi nisu imali, ili su im se sakrila… prihvatila moju ponudu za pazi engleski
“mač kisez ju end mi in d dark najt”
Na toj klupi počeli da pričamo, ljubimo se… pa čak i da se vaćarimo (tako se to tad zvalo, kako to sad zovu mladi, neka mi neko kaže)
Pošto je primetila da sam talentovan za jezike, počela je da mi pojašnjava najpre Francuski (A ŠTO JE NJOOOOOOOOJ IŠAOOOOOOOHOHOHOOO)… na šta se pokazalo da i ja posedujem izuzetan talenat… uz povremeno pljuc, pljuc kad neka dlačica zaleti u grlo…
Kao izuzetnom talentu za francuki objašnjavala mi ga je pored reke… i u šumici iznad crkve na čuveni sabor 26.7… sobu, krevet i radni sto (onaj studentski) neću da pominjem, oni se podrazumevaju… pa u vodi na jezeru… mal’ se ne udavih… kad me stisnula nogama… a dal sam uz dlačice progutao i kojeg punoglavca… ne mogu da znam… morao sam da žmurim da mi voda ne udje u oči.
Jebeš bilijar… imao sam i lepše i mekše kugle za igranje… ona imala šta da drži u rukama, da joj ne bude nezanimljivo…
Bila je strastveni pušač… ali je u mom društvu morala da se odrekne cigareta, iz zdravstvenih razloga, pa je dobijala zamenu u vidu… ooooooops, stoj, bezobrazni ste ako ste pomislili na to što ja nisam mislio… pa rekao sam vam da sam radio u prodavnici, džepovi su mi bili stalno puni lizalica… i mogu da kazem da su mnoooooogo bolje od Orbita i ostalih žvaka. Em lepše mirišu, em su poljupci nakon lizalica sladji…
I onda je došao kraj avgusta. Velika Gospojina 28.8. Znam to, jer sam otišao na Sabor u drugo selo da PREprodajem limenke coca cole i piva… I još što šta što je pravilo neku sitnu paru , ipak je to zemlja mojih snova, i moze sve da se radi… pogotovo kad naidje inspekcija a ti ih sretneš rečim
“desi brate, može jedno ladno pivce da oladiš dušicu po ovuJ vručinčinu… mamu mu jebem ko te tera da radiš u ovakvi uslovi”.
Tog dana ona ode nazad za FRAncusku… i nikad se više ne javi…a iskreno i mene baš zabole što se nije javila.
Em sam “BIO GLAVNA FACA” tog leta… što je naravno imalo svoju specifičnu težinu i narednog…jer su curice porasle pa htele da probaju nekog “ko je jebo Francuskinju” - tako se bar pričalo, ja nisam rekao nikome… nisam ni vama, jel da. Ovde je samo reč o učenju francuskog jezika ako se ne varam.

Čoveče, kolka muka a sve to da bi vam rekao da sam se prijavio kao poznavalac svetskog jezika.

p.s. Lažem da me baš zabole što se nije javila… jer da se javila, ja bi bio u Francuskoj…. pa mi zato i dan danas kleknu kolena i zadrhte ruke kad na radiju čujem onog kako peva
“Monika Monika, eh da si harmonika
bele dirke da ti diram… a na crne da ti sviram….”

Monika, ako čitaš ovo (naravno, ako si u medjuvremenu naučila dobro srpski) javi se BRE, imam problema sa gramatikom i treba mi pojasniš par novih poza koje nemam sa kim da vežbam.

P.P.S…. jaoooooj, ja rekao poza… a mislio sam na fraze.